Говорити о племство у Италији Помало је распршен, јер се мора имати на уму да је до уједињења у једном краљевству италијанска географија била прегршт засебних држава које су имале различите краљевске лозе. Над њима су своју моћ вршили, на пример, краљеви Шпаније, краљеви две Сицилије, краљеви Сардиније, Светог римског царства, војводе Тоскане и краљеви Парме, папе и дуждови Ђенове и Венеције.
Ако говоримо о сувереним кућама у Италији, говоримо о кући Сфорца, кући Висцонти, кући Савои, кући Фарнесе, кући Медици, кући Гонзага, истоку и Бурбону. Које су наслове имали? Па, од принчева и војвода, преко маркиза, грофова, барона, патриција и других феудалних титула. Рецимо да ни у насловима није било пуно сагласности. Када је дошло до уједињења 1870. године, Савојска кућа покушала је да уједини, уједини различите племиће и титуле, али правно није била у могућности да то учини, јер су се многе породице насилно придржавале својих титула, иако династије давања више нису постојале.
Истина је да питање италијанског племства није нимало једноставно, јер ова ситуација значи да с једне стране постоји италијанско племство, а с друге римско племство. Папе су током векова делили титуле и услуге, а многе породице су остале уједињене са Ватиканом, а чак је било и тешких прелаза у време уједињења, јер је то подразумевало крај Папских држава. Одатле се родио позив црначка аристократија, због оплакивања ове ситуације.