Виктор Емануел ИИ, први италијански краљ

У мом суседству постоји улица која се зове Виктор Мануел ИИ и пошто сам радознао и стварно ми се свиђа прича, истраживао сам ко је био носилац тог имена и зашто је заслужио улицу. Чињеница је да је Вицтор Мануел био последњи краљ Сардиније и први краљ Италије. Био је син Марије Терезе де Хабсбурго-Лорене и Карлоса Алберта И, краља Пијемонта-Сардиније, а рођен је 14. марта 1820. у граду Торину.

Његов отац је ујединио краљевине Пијемонт и Сардинију и на њега је дошао ред да зарати против Аустријанаца 1848. године, тадашњих владара северне Италије. Изгубио је, али следеће године је крунисан за краља када је његов отац абдицирао. Под његовом влашћу Краљевина Пијемонт је нарасла тако да је заузела готово целу Италију и на тај начин је постигнуто дуго очекивано и чезнуто за уједињењем у истој држави. Тако је Виктор Мануел ИИ постао први италијански краљ. Међу његовим владиним циљевима било је смањење моћи Католичке цркве, па је на крају напао Рим и приморао папу Пија ИКС да се склони у Ватикан. Учествовао је у Кримском рату на страни Француске и Енглеске и против Русије да би добио подршку обе земље и успео је, уступивши Ници и Савоји Француску све док га је Француска подржавала да освоји Ломбардију и Венето.

Али ствари се никад не завршавају добро и због тих ствари из политике и тајних паката, Вицтор Мануел је остао са Ломбардијом, али је регион Венето још неко време остао у аустријским рукама. Италија је уједињена између 1861. и 1870. године: север Виктор Мануел и југ Гарибалди. 1871. Рим је постао главни град и процес уједињења је завршен. Вицтор Мануел је са рођаком имао четворо деце, две девојчице и два дечака. Једна је била португалска краљица, а друга супруга Јосеа Наполеона, а од деце три кратке године један краљ Италије, а други краљ Шпаније.


Садржај чланка се придржава наших принципа уређивачка етика. Да бисте пријавили грешку, кликните овде.

Будите први који ће коментарисати

Оставите свој коментар

Ваша емаил адреса неће бити објављена. Обавезна поља су означена са *

*

*