Понекад се путује из задовољства, а други пут ради студија или посла. Понекад сретнемо некога на одредишту или нас позову код куће и желимо да им дамо поклон. Дакле, питање које се поставља је шта можемо поклонити, шта се добро размотри, а шта не.
Кина то је компликована култура у овом смислу. Док су у другим земљама правила овде опуштенија постоји низ одлучних НЕ када је реч о размишљању о поклонима. С друге стране, чини се да Кинези заиста воле да се играју својим језиком, па би то требало да знате постоје речи које звуче исто, али су другачије написане, па се праве игре речи сложе. Ако их пратите правила приликом даривања Кинеза нећете имати проблема:
- број четири је пех јер се изговара попут речи смрт па све што има везе са 4 не иде (ово се односи и на јапанску културу). Ако желите да дате нешто бројем, можете се одлучити за шест или осам, који су веома популарни.
- не дај књигу Неко ко послује или је близу конкуренције јер се „књига“ изговара исто као „изгубити“.
- ако размишљате о давању воћа никад не дајте мандарине породици или паровима јер се та реч изговара исто као и развод.
- не дајте сат јер „давање сата“ звучи као „сахрана“.
- не поклањај ципеле јер подразумева ходање, а у Кини ходање може значити ходање ка смрти.
- не дају кишобране јер се изговара на исти начин као да се нешто изгуби.
- нема оштрих предмета јер бисте симболично прекидали везу.
- y нема хризантема зато што је то традиционални цвет сахрана и зато што је у популарном кинеском повезан са анусом.