Моника Згустова пријавила се на награду Ангел Цреспо не слутећи да може да победи, али шта је било њено изненађење када јој је саопштено да је победница на такмичењу за свој превод „Авантуре доброг војника Швејка“ са чешког на шпански језик. И сама је била запањена сазнањем да је победила, јер је, према речима саме списатељице и преводитељке, „било много књига са врло добрим, изузетно валидним преводима, дугачких, тешких књига, класичних језика и поезије“.
Али жири је одлучио да ће Моника бити добитница КСИИИ награде за превођење Ангел Цреспо за превод једне од најкласичнијих чешких књижевности. „Авантуре доброг војника Швејка“ недовршено је сатирично дело, које је написао покојни Јарослав Хашек, а Моника у интервјуу за Радио Праг објашњава зашто је одлучила да представи ово дело.
„С обзиром да је то управо био превод, мислим да је био у реду. Људи су били веома заинтересовани, многи примерци су продати и то је чешки класик, класик светске књижевности. И мислио сам да би могао да се такмичи са осталим књигама које су тамо представљене “.
Такмичио се и побеђивао, али не пре него што је током година морао да уложи велики напор. Иако је Чехиња и готово савршено течно говорила шпански језик, Моника је морала напорно радити на овом послу како би постигла задовољавајуће резултате, како сама објашњава.
„Књига је изашла пре годину дана, а превод сам завршио пре отприлике годину и по. Али на томе радим већ дужи низ година, јер је то превод који се не може урадити за кратко време. Искрено, морате радити и гледати и размишљати о њој и враћати се на посао. Често сам користио пријатеље као слушаоце и читао бих им део романа, а ако би се они смејали, то би био добар знак, ако се не би смејали, радио бих га поново “.
Ово је први директни превод овог романа са чешког на шпански језик, а списатељица је у себи могла да осети све потешкоће које посао попут ње подразумева. Конкретно, у овом раду наишао је на многе недостатке, будући да је роман са основним регистром институција у доба Аустроугарске. Поред тога, још једна компликација са којом је морао да се суочи било је мешање језика, будући да ликови говоре и чешки и немачки, наставља Згустова.
„Превод овог дела је веома тежак, посебно због историјске ситуације која данас више не постоји. Хашек је приказао Аустроугарско царство с почетка Првог светског рата. Окружење многих језика, Праг у коме се говорило и чешки и немачки, где је коегзистирало неколико култура. А такође, чињенице које данас не постоје о Аустро-Угарској: кованице, војни положаји ... истина која ми је пружила пуно битке “.
Ово јој није прво преводилачко дело, заправо има дугу историју на пољу писања и превођења. Путовање које је остварио захваљујући својим лутањима током година и кроз које је упио све врсте знања.
Моника Згустова рођена је у Прагу, али је са родитељима емигрирала у Сједињене Државе где је докторирала из упоредне књижевности на Универзитету у Илиноису. После путовања од једног места до другог, 80-их се на крају утврдио у Барселони, тачније у Ситгесу, малом граду који му се свидео од почетка и где је створио дом. Поред шпанског, Згустова је научила и други званични језик Каталоније, каталонски, постајући тако једна од кључних фигура у увођењу чешке књижевности у Шпанији.
Више од 50 дела превели су, на пример, Бохумил Храбал, Јарослав Хашек, Карел Чапек или Вацлав Хавел, на шпански и каталонски језик. И данас је Моника веома поносна на положај чешке књижевности широм света, јер осигурава да се ради на важном раду на томе.
„И сама сам урадила много превода са чешког на шпански и каталонски. Превео сам скоро 50 књига. Поред мене, постоје и други преводиоци попут Фернанда Валензуеле и сада су се појавили млади људи. Мислим да је ситуација врло добра, чешка књижевност је позната, људи је прате. Људи то знају, бар овде у Барселони бих рекао да људи чешку књижевност знају готово као италијанску ”.
Али Згустова није само преводио, већ је стварао и своја дела. Њен начин рада састоји се од писања романа на чешком, а затим и њиховог превођења. Тако је већ објавио шест дела која су заиста била успешна. Његово најновије дело „Приче о одсутном месецу“ (2010), смештено у Праг, награђено је наградом Мерце Родореда за кратке приче и приповетке на каталонском језику. Још једно од његових изванредних дела је „Тиха жена“ (2005), роман инспирисан животом његове баке за време нацизма и потоњег потчињавања комунизма. Такође је аутор романа „Зимски врт“ (2009), „Свежа нана са лимуном“ (2002) и „Жена из стотине осмеха“ (2001). Стога не чуди што је списатељица за свој рад освојила бројне домаће и стране награде.
Али све што блиста није злато, јер превођење сопственог дела на други језик који се такође савлада није лак задатак, чак и ако се на први поглед чини тако. Моника говори о предностима и недостацима овог задатка.
„Самопревођење је тешко, јер када радите превод, започињете испочетка, радите само превод тог дела, али га нисте написали, већ га је написао неко други. С друге стране, када се преведете, већ сте пуно радили на роману и морате се вратити преводу. Ово је лош део. Добар део је тај што можете сами да контролишете завоје, речник, регистар и смисао за хумор. И такође, да књиге излазе на три језика истовремено “.
Чешки, шпански и каталонски, спој језика који доноси велики успех у професионалном животу Монике Згустове. Мораћемо да сачекамо његов следећи посао да бисмо знали чиме ће поново изненадити.