У Норвешкој постоји уставна монархија са демократским и парламентарним системом власти. Демократска јер је основа политичке моћи и, према Уставу, легитимитет лежи на народу.
Тако сви грађани могу учествовати у Стортингу (норвешки парламент) и у регионалним и општинским саветима. Парламентарна, јер влада, која представља извршну власт, не може да влада без поверења Стортинга, законодавне власти. Парламентарна монархија зато што Влада, у складу са изворним члановима Устава, своју власт добија од извршне власти, коју представља краљ.
И демократска влада и монархија успостављени су Уставом 1814. Парламентаризам је уведен 1884. Данас краљ има малу политичку моћ, али има важну симболичку улогу шефа државе и званичног представника друштва и друштва. Норвешка индустрија.
Државна власт формално је подељена на три институције: Стортинг (законодавна власт), Влада (извршна власт) и судови (судска власт).
Учешће људи у политици одвија се путем директних избора и чланства у политичким организацијама. Просечни Норвежанин члан је четири организације и приближно 70% одрасле популације је члан бар једне организације.